Драги Бањалучани,

1966. ГОДИНА

Рођен сам 13. септембра у Бањој Луци гдје живим цијели живот. Родитељи Мићун и Драгица су били просвјетни радници. Отац је рођен у Црној Гори, на Чеву 1942. године, а мајка (дјевојачки Бабић) у Шушњарима (општина Лакташи).

ЗЕМЉОТРЕС И МОЈА ПРВА СЈЕЋАЊА

Бању Луку је погодио катастрофалан земљотрес 27. октобра 1969. То су и моја прва сјећања, како се око мене нешто руши и како бјежимо из куће. Након земљотреса боравили смо под шатором, а затим отишли “у евакуацију” (тако се звала та операција) са школом “Иван Горан Ковачић” у Дивуље, на Јадрану, гдје је проведена школска година 1969/70.

Након земљотреса у Бањалуци 1969. године под шатором

1973. ГОДИНА

Пошао сам у Основну школу “Милан Радман” (данас “Алекса Шантић“), гдје сам завршио прва три и по разреда. 1976. године смо преселили у ново насеље у улици Анте Јакића. Прешао сам у Основну школу “Браћа Павлић” (данас “Иво Андрић“) у коју ће, тридесет година касније, ићи и моје двоје дјеце.

ПЕРИОД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

У основној школи био сам ђак генерације. Школа “Браћа Павлић” словила је за најбољу основну школу у граду, иако се неки други са овим неће сложити. Остваривали смо сјајне резултате на разним такмичењима. Били смо екипни прваци Босне и Херцеговине у врло популарној Лиги младих лингвиста, а ја сам био трећи у појединачном пласману у БиХ. Такмичио сам се и из историје, технике, књижевности... Чак сам кратко вријеме и свирао у једном културно-умјетничком друштву.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА

Иако сам желио у средњој школи изабрати француски језик као смјер даљег образовања, тог смјера напросто није било 1980. године и морао сам промијенити првобитни интерес. Одлучио сам се за Електротехничку школу која је тада била у великом узлету. Са појавом и развојем рачунара, телекомуникација, електронике, енергетике, уписиване су генерације са преко 25 одјељења.

СРЕДЊОШКОЛСКИ ДАНИ

И средњу школу у Бањој Луци завршио сам са одличним успјехом, као најбољи у генерацији. Опет сам учествовао на много ваннаставних активности и такмичења. Два пута сам био вицепрвак Босне и Херцеговине у математици, 15. на савезном такмичењу бивше Југославије, више пута шампион Босанске крајине. Учествовао и постизао успјехе и на такмичењима из географије, књижевности... То је било вријеме првих излазака у град и откривања друштвеног живота града. “Паркић“, “Кајак“, “Башта сљезове боје“...

ВОЈНИ РОК

У војном року 1985/86 завршио сам Школу резервних официра Техничке службе, опет као један од најбољих у класи.

НАЈБОЉИ СТУДЕНТ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Уписао сам Електротехнички факултет у Бањој Луци, смјер рачунарска техника и аутоматика, и отишао на одслужење војног рока. Студије електротехнике завршио сам у року, у годинама од 1986. до 1991, опет с успјехом најбољег студента генерације. Пред сам крај студирања избио је рат. У сред израде дипломског рада одазвао сам се на мобилизацију.

1991. ГОДИНА

У звање и посао асистента на Електротехничком факултету у Бањој Луци примљен сам децембра 1991. године, као најбољи студент, иако сам и тада и наредне четири године провео у униформи. Раду на Факултету се враћам тек на крају рата, децембра 1995. године, након потписа Дејтонског споразума.

ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ

Као резервни официр провео сам у рату 4 године, 3 мјесеца и 6 дана. Из рата сам изашао као капетан Војске Републике Српске, одликован Медаљом за војне заслуге Предсједника Републике Српске. У рату сам стекао низ пријатеља и нека од тих пријатељстава су нераскидива за цијели живот.

1995. ГОДИНА И САЊА, МОЈА СУПРУГА

Супругу Сању упознао сам крајем 1995. године. Била је студент Економског факултета у Бањој Луци, а њена породица избјегла је те задње ратне године из Босанског Петровца у Дервенту. Супруга је дипломирала 1998. године и почела да ради у Бањој Луци. Супруга је за 22 године успјешног професионалног рада обављала разне послове и прошла каријеру од приправника до помоћника министра финансија и економског савјетника генералног директора.

ПОРОДИЦА

Сања и ја смо се вјенчали 1998. године. Имамо двоје дјеце, кћерку Анастасију која је студент фармације у Бањој Луци и сина Филипа, који завршава средњу Електротехничку школу у Бањој Луци.

А онда су стигли...Анастасија и Филип

АКАДЕМСКА КАРИЈЕРА

Након повратка из рата посветио сам се академској каријери и раду на Факултету, на Катедри за аутоматику. Одржавао сам наставу и вјежбе из различитих предмета са Катедре: синтези система аутоматског управљања, оптималном управљању, роботици, вјештачкој интелигенцији, програмабилним контролерима... Као сарадник радио сам у настави и на Природно-математичком факултету у Бањој Луци (смјер физика) и Вишој техничкој школи у Добоју.

НАСТАВАК СТУДИЈА, НАУЧНИ И СТРУЧНИ РАДОВИ

Постдипломске студије уписао сам на Електротехничком факултету у Београду, гдје сам положио и све предвиђене испите, и то све са највишом оцјеном 10. У току академске каријере био сам коаутор једне књиге и 14 научних и стручних радова из различитих области: обрада сигнала, методе вјештачке интелигенције, неуронских мрежа и fuzzy логике, биомедицине и теорије хаоса. Након свих положених испита, магистарску тезу “Анализа сигнала варијабилности срчаног ритма (ХРВ) неким методама теорије хаоса” одбранио сам на Електротехничком факултету у Бањој Луци, код ментора проф. др Бранка Ковачевића, каснијег ректора Београдског универзитета. По стицању звања магистра наука, биран сам за вишег асистента на Електротехничком факултету у Бањој Луци.

КРАЈ ФАКУЛТЕТСКЕ КАРИЈЕРЕ

Запослење на Електротехничком факултету напустио сам 2003. године прелазећи на дужност професионалног народног посланика у Народној скупштини Републике Српске, гдје сам први пут изабран за посланика 1999. године, а затим опет 2002. године.

ПОЧЕТАК ПОЛИТИЧКОГ АНГАЖМАНА

Био сам годинама у руководствима тадашњег Савеза социјалистичке омладине (ССОБиХ) Бањалуке и Босне и Херцеговине и кандидат за предсједника ССОБиХ и за предсједника ССОБиХ Бања Лука. Био сам у задњој генерацији руководства ССОБиХ, које је отварало демократске процесе у земљи и, међу осталим, довело до успоставе вишепартијског система и промјене друштвеног уређења. У борби за демократизацију, нисмо ни сањали да ће нам се земља распадати у серији грађанских ратова.

ПОЛИТИЧКИ РАД

Након рата се активирам у политици, у тада опозиционој Социјалистичкој партији Републике Српске. Био сам портпарол и међународни секретар странке, а постао сам и народни посланик у Народној скупштини Републике Српске 1999. године. То су била веома турбулентна политичка времена из којих је 2000. године дошло до великог раскола у Социјалистичкој партији. Напустио сам Социјалистичку партију и са другим доскорашњим члановима Социјалистичке партије основали смо Демократску социјалистичку партију, која је изборила нове мандате у Народној скупштини и ујединила се са Странком независних социјалдемократа у Савез независних социјалдемократа (СНСД).

СНСД

Иза мене је 20 година дјеловања у
Савезу независних социјалдемократа (СНСД). Биран сам за генералног секретара, потпредсједника странке и предсједника Градског одбора СНСД Бања Лука.

1999 - 2016. Посланик у Народној скупштини РС

Први пут сам изабран за посланика у Народну скупштину Републике Српске 1999. године, а поново сам биран 2002. године и све до 2016. године и одласка на посао градоначелника Бање Луке. На свим општим изборима на којима сам учествовао, 2006, 2010. и 2014. године, освајао сам највише гласова, не само у изборној јединици, већ у читавом парламенту.

ПРЕДСЈЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РС СА НАЈДУЖИМ МАНДАТОМ

28. фебруара 2006. године изабран сам први пут за Предсједника Народне скупштине Републике Српске, а затим опет у новембру 2006. и новембру 2010. године, све до новембра 2014. године. То су била веома тешка и изазовна времена, покушаји наметања одлука од Високог представника, притисци за реформе одбране, полиције, Устава, правосуђа, снажна међународна мијешања у наше послове. Па ипак, успио сам рационалним, савјесним и упорним приступом да успјешно водим највише законодавно тијело и да, као предсједник једне мале ентитетске скупштине, афирмишем Скупштину и Републику, заступајући наше ставове широм свијета - од Руске думе до оба дома САД (Конгрес и Сенат), Европског парламента и Европске комисије, парламената и Влада Велике Британије, Француске, Њемачке, већине европских земаља... То је био период мукотрпне међународне афирмације Републике Српске и заустављања страног интервенционизма на нашу штету.

ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ

Сабор Српске православне цркве одликовао ме Орденом светог Саве првог реда, највишим одликовањем Српске православне цркве. Веома сам захвалан на томе.